Laboratorija za istraživanja ishrane u oblasti javnog zdravlja

1. Cilj istraživanja:

Ishrana i javno zdravlje (eng: Public Health Nutrition, PHN) se temelje na promociji dobrog zdravlja kroz pravilnu ishranu i primarnu prevenciju onih bolesti koje su vezane za nepravilnu ishranu. Naglasak je, dakle, na održavanju i unapređenju zdravlja u celoj populaciji (definicija: Nutrition Society UK).
Cilj ove laboratorije CENM-a je unapređenje zdravlja stanovništva u Srbiji, pomoću istraživanja iz oblasti ishrane i javnog zdravlja, kao i to da se laboratorija promoviše u regionalni centar za PHN istraživanja i obuke stručnjaka na Balkanu. Rad ove laboratorije se temelji na istraživačkim projektima u saradnji s vodećim evropskim akademskim ustanovama, kao i uspostavljanjem i unapređenjem kapaciteta za istraživačku delatnost PHN u srednjoj i istočnoj Evropi.

2. Naučne metode istraživanja:

Metode istraživanja u PHN temelje se na najnovijim preporukama o najboljim metodama za procenu ishrane i javnog zdravlja stanovništva, a koje su predložene od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), EFSA (European Food Safety Authority), ostalih međunarodnih naučnih tela, kao i na osnovu rezultata iz istraživačkih projekata koje finansira Evropska komisija (EuroFIR, EFCOVAL, EURRECA).

I Nutritivne metode procene dijetnog unosa

Obično se koriste dijetetske metode za procenu dijetetskog unosa za pojedince i grupe:
o 24- časovni dijetetski upitnik/anketa (24hr recall i food records)
o upitnik/anketa o učestalosti konzumiranja određenih namirnica (eng: Food Frequency Questionnaire – FFQ)
o Dijetarna istorija
Nutritivne metode procene nutritivnog statusa stanovništva se vrše na osnovu antropometrijskih, fizioloških, kliničkih i biomarkera parametara statusa. Procena se obavlja poređenjem dobijene vrednosti s međunarodnim / nacionalnim referentnim vrednostima (eng: cut-off) i standardima. Biohemijski parametri se koriste za proveru podataka dobijenih iz procenjenih vrednosti dijetarnog unosa, npr. za unos folata.
Do sada, ova laboratorija je sprovela nekoliko studija o proceni dijetarnog unosa i nekoliko interventnih studija u sklopu nacionalnih (YUSAD; FOLOMEGA) i međunarodnih projekata (BACHUSS), Npr. identifikovane su podgrupe s najvećim rizikom od siromaštva (u okviru CHANCE projekta). Takođe su vršena istraživanja o tome koje populacione grupe imaju najveći rizik od nutritivnih poremećaja (pothranjenost i prekomerna telesna masa).

Laboratorija za istraživanja ishrane u oblasti javnog zdravlja ima sledeću ekspertizu:
• Sistematski pregled literature iz elektronskih baza podataka, kao i iz tkz. visokokvalitetne sive literature pisane na nacionalnim jezicima Srednje i Istočne Evrope. Po prvi put, laboratorija je doprinela da naučnoj javnosti budu dostupni podaci o proceni dijetarnog unosa iz ovog dela Evrope.
• Ispitivanje kvaliteta ishrane pojedinih populacionih grupa putem 24 HDR i /ili FFQ i statistička analiza podataka o proceni dijetarnog unosa i nutritivnog statusa stanovništva.
• Izveštavanje nacionalnih i međunarodnih tela/organizacija o rezultatima istraživanja, te predlaganje strategije za poboljšanje ishrane i javnog zdravlja stanovništva, npr. izrada nacionalnog akcionog plana.
• Razvoj kapaciteta za istraživanja u oblasti ishrane i javnog zdravlja – identifikacija mogućnosti i izazova za unapređenje ove naučne discipline; razvoj i organizacija obrazovnih kurseva i treninga za povećanje istraživačke kompetencije PHN istraživača srednje i istočne Evrope.
• Izrada srpske i regionalne (balkanske) baze podataka o sastavu namirnica, (eng: Food Composition Database – FCDB) koja je urađena po najvišim naučnim standardima preporučenim u EuroFIR projektu; ova baza takođe sadrži informacije o sastavu tradicionalne hrane i recepata.
• Posebnu vrednost u radu laboratorije zauzima razvoj softverskih aplikacija i baza podataka koje su konkurentne softverima u evropskim akademskim i istraživačkim institucijama- između ostalog, koriste se za procenu dijetarnog unosa i statusa, kao i za planiranje ishrane na individualnom i grupnom nivou.
• Teorijska i praktična znanja i rezultati proizašli iz rada ove laboratorije se prenose i nalaze primenu u prehrambenoj industriji i kod malih i srednjih preduzeća.

II Dostignuća i rezultati

Razvoj kapaciteta u oblasti ishrane i javnog zdravlja:
• Mreža za unapređenje kapaciteta za razvoj istraživanja ishrane u srednjoj i istočnoj Evropi, (Capacity Development Network in Nutrition in Central and Eastern Europe ,NCDNCEE – CAPNUTRA www.capnutra.org)
•Prva online srpska i regionalna (balkanska) baza podataka o sastavu namirnica usklađena s preporukama EuroFIR

III Nutritivni alati- Softverske aplikacije

• Veb- softverska aplikacija – Food Composition Data Management (FCDM) , za stvaranje nove standardizovane nacionalne/ regionalne baze podataka; dizajnirana je i razvijena u skladu s EuroFIR tehničkim preporukama.
• NutriRecQuest (produkt iz EURRECA projekta) je „user – friendly“ softver koji omogućuje jednostavan pristup podacima o aktuelnim preporukama za 29 različitih mikronutrimenata iz 37 evropskih zemalja, osam ključnih neevropskih zemalja/regija, kao i preporuke koje je postavila Evropska komisija i Svetska zdravstvena organizacija / Organizacija za hranu i poljoprivredu , zatim osnovne informacije o izvoru tih preporuka. To je otvorena baza podataka s besplatnim pristupom putem: www.eurreca.org ; www.serbianfood.info / eurreca .
• Softver za procenu i planiranje ishrane (NutPlan) je „user – friendly“ dijetetski program za procenu dijetarnog unosa makro i mikronutrimenata, i omogućuje više funkcija npr. individualna i grupna planiranja, nutritivni obračun recepata, kreiranje nalepnica o sastavu proizvoda itd. Ovaj program je od posebnog interesa za balkanske zemlje istočne Evrope, koje trenutno nemaju ovakve programe.
• Veb- postavljena softverska aplikacija za prikupljanje podataka o adekvatnosti unosa i statusa mikronutrimenata iz elektronskih baza podataka i iz sive literature (rezultat EURRECA projekta). Osim toga ona omogućuje skupljanje informacija o društveno-ekonomskim i kulturnim odrednicama vezanih uz unos i / ili status stanovništva.
• DIET-ASSES&PLAN – Program za unos i analizu podataka sakupljenih na osnovu 24- časovne dijetetske ankete i FFQ-a na individualnom i/ili populacionom nivou. Softver se koristi i za planiranje obroka i jelovnika i povezan je sa aktuelnim nutritivnim preporukama u cilju procene adekvatnosti unosa.
• Veb aplikacija EuroFIR FoodBasket je razvijena kako bi omogućila javnosti, nutricionistima i drugim nosiocima zdravstvenih usluga uz jednostavan online alat da mogu izračunati složeni sastav hrane.
• EuroFIR FoodExplorer – Veb – postavljena softverska aplikacija podržava jednostavan način za dobijanje složenih informacija o hrani za širok spektar stručnjaka (namenjen je prevodiocima, dijetetičarima, naučnicima, političarima i sl.) .
• Rad na politici vezanoj za ishranu i javno zdravlje
Odredba o Nacionalnom programu prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. , objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije” , broj 05 110-1266 / 2010 (dr Mirjana Gurinović je član stručnog tima)
• U toku je i razvoj prvog srpskog atlasa hrane koji će sadržati preko 200 namirnica i recepata koji su identifikovani kao najčešće konzumirani u Srbiji. Svakoj namirnici/receptu će biti dodeljene četiri različite fotografije kojima odgovaraju četiri različite veličine/porcije. Odnos porcija je takođe meren i određivan je u skladu sa standardima. Atlas hrane je jedna od neophodnih alatki za precizno određivanje nutritivnog unosa i koristi se pri anketiranju ispitanika dvadesetčetvoročasovnim upitnikom unosa hrane (24 HDR) kao i upitnikom o učestalosti konzumacije namirnica (FFQ) radi dobijanja relevantnijih podataka o količini unetih namirnica.

IV Perspektiva i dalji razvoj u budućnosti

Ishrana i javno zdravlje s naglaskom na primenu znanja o hrani i ishrani stanovništva, ima veliku primenu u razvoju nacionalne i regionalne politike, i diktira smernice istraživanja za unapređenje zdravlja stanovništva.
Laboratorija za istraživanja ishrane u oblasti javnog zdravlja ima za cilj da doprinese naučne činjenice koje će odgovoriti na neka (ili sva) od dole pobrojanih pitanja:
• Koji su najkritičniji društveni, socijalni, kulturološki, bihejvioralni i ostali faktori koji utiču na izbor i konzumaciju hrane, a koja neosporno utiče na zdravlje stanovništva?
• Koji su načini da se dizajniraju, implementiraju i da se proceni efektivnost programa koji mogu poboljšati ishranu i zdravlje stanovništva ili podgrupa populacije?
• Kakva je ishrana, kako ona utiče na zdravlje i kako se može poboljšati da bi se zaštitile najugroženije populacione grupe stanovništva?
• Kako se programi dizajnirani na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou mogu najbolje prilagoditi tako da se poboljša nutritivni status najugroženijih, i ostalih grupa?


Hrana sa dušom – Srbija

Izjava Dr Marije Glibetić

Dešavanja/Najave

Arhiva

Flag Counter

48??8?