Laboratorija za istraživanja i analitiku lipida

U laboratoriji za istraživanja i analitiku lipida određuju se profili masnih kiselina u biološkim uzorcima i sadržaj masnih kiselina u namirnicama tehnikom gasno-tečne hromatografije. Profili masnih kiselina predstavljaju biomarker dijetarnog unosa masnih kiselina, tako da se dobijeni rezultati mogu koristiti u kako u istraživanjima, tako i u cilju davanja saveta za ishranu u skladu sa profilima masnih kiselina seruma i eritrocita.

Analiza masnokiselinskog sastava biološkog i namirnica podrazumeva  sledeće korake:

1) ESTRAKCIJA UKUPNIH LIPIDA

- seruma
– eritrocita
– jetre
– srca

Ukupni lipidni ekstrakti pripremaju se estrakcijom smešom organskih rastvarača hloroform-metanol metodom po Folch-u i modifikacijama njegove metode ( Harth, ….. )

2) TLC HROMATOGRAFSKO RAZDVAJANJE LIPIDA

- tankoslojna hromatogtafija (TLC) na sloju silika gela G u razvijaču n-heksan:dietil-etar:sirćetna kiselina (87:12:1, v/v/v ) za razdvajanje lipidnih klasa: fosfolipidi, diacilgliceroli, slobodne masne kiseline, holesterol, trigliceridi, holesterol-estri
– TLC razdvajanje frakcija fosfolipida na silika gelu H uz dodatak florisila :
a) jednodimenzionalna hromatografija, kao razvijač koristi se bazni razvijač hloroform-metanol-20% amonijum hidroksid (65:30:5, v/v/v)
b) dvodimenzionalna hromatografija, za drugu dimenziju razvijač je hloroform-aceton-metanol-sirćetna kiselina-voda (70:17,5:12,5:10:4,4, v/v/v/v/v)
Iz ukupnog lipidnog ekstrakta TLC razdvajanjem možemo izolovati sledeće frakcije : lizolecitin, fosfatidilholin, sfingomijelini, fosfatidiletanolamin, difosfatidilglicerola, fosfatidilinozitola, fosfatidilserina, fosfatidinska kiselina.

3) METILACIJA MASNIH KISELINA

Derivatizacija masnih kiselina u metil-estre utiče na kvalitet hromatografskog razdvajanja gasno-tečnom hromatografijom, jer su njihovi metil-estri ispaljiviji od samih masnih kiselina. Masne kiseline se esterifikuju metanolom na 85˚C u prisustvu natrijum-hidroksida u prvom i sumporne kiseline u drugom koraku .

4) HROMATOGRAFSKO RAZDVAJANJE METIL-ESTARA MASNIH KISELINA GASNO TEČNOM HROMATOGRAFIJOM

NOVE METODE:

1) određivanje trans masnih kiselina u namirnicama

Trans masne kiseline nisu prisutne u prirodi, ali nastaju u procesu proizvodnje i obrade namirnica. Zbog njihovog negativnog efekta , pre svega na rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja, unos ishranom je preporučeno da bude manje od 1g/dnevno. U Kanadi i USA usvojeno je da se na proizvodima obeležava sadržajem trans masnih kiselina, a referentna metoda za analizu trans masnih kiselina je gasna hromatografija. Uvođenje metode za estrakciju ukupnih lipida u hrani, identifikaciju i kvantifikaciju trans masnih kiselina omogućilo bi nam da ostvarimo saradnju sa privredom, ali bi bilo koristno i za razvoj naučno-istraživačkog rada. Ispitivali bismo uticaja unosa trans masnih kislina na razvoj nekih patologija (kardiovaskularna oboljenja, insulinska rezistencija, bolesti jetre, kanceri… ) analizom sadržaja trans masnih kiselina u serumu i tkivima.

2) nove metode za razdvajanje lipidnih klasa

Razdvajanjem lipidnih klasa SPE hromatografijom dobili bismo čiste frakcije triglicerida
i holesterol-estara, čiji bi masnokiselinski sastav posle razdvajanja bilo moguće određivati gasno-tečnom hromatografijom. SPE razdvajanje je brza i jednostavna metoda, koja se u poslednje vreme sve više primenjuje. Postoje literaturni podaci za razdvajanja na aminopropilenskim kolonama i naši preliminarnim eksperimentima dobili smo zadovoljavajuća razdvajanja.

Vodič za dijagnostikovanje hiperlipidemija

Laboratorijska dijagnostika :
Dr sci Aleksandra Arsić, diplomirani biohemičar
Mr sci Marija Poštić, diplomirani biohemičar

Dr sci Tamara Popović, diplomirani biohemičar

UZROCI POVIŠENOG UKUPNOG HOLESTEROLA I LDL-HOLESTEROLA

  • Nasledna hiperlipidemija (Tip IIa i IIb)
  • Ishrana bogata u zasićenim mastima
  • Oboljenja jetre
  • Hipotireoidizam
  • Loše regulisan dijabet
  • Prekomerna aktivnost hipofize (žlezda koja pomaže kontrolu hormona u telu)
  • Bolesti bubrega (nefrotski sindrom koga karakteriše povišen holesterol, gubitak proteina urinom, smanjen nivo proteina u serumu i oticanje)
  • Anorexia nervoza (pothranjenost)
  • Lekovi: progesteron, ciklosporini, tiazidni diuretici.

UZROCI SNIŽENOG HDL-HOLESTEROLA

  • Pothranjenost
  • Gojaznost
  • Pušenje
  • Lekovi: beta blokatori,anabolički steroidi
  • Smanjena fizička aktivnost
  • Sindrom policističnih jajnika (hormonalno oboljenje sa brojnim cistama jajnika, sa neregularnom menstruacijom i izostankom menstruacije, akne, gojaznost).

UZROCI POVIŠENIH TRIGLICERIDA

RIZIČNI FAKTORI ZA HIPERLIPIDEMIJE

  • Gojaznost
  • Ishrana bogata u zasićenim mastima i trans-masnim kiselinama
  • Mali unos dijetnih vlakana
  • Fizička neaktivnost
  • Stres
  • Pušenje
  • Život u industrializovanim zemljama
  • Hipotireoidizam
  • Dijabetes
  • Sindrom policističnih jajnika

OSNOVNE LABORATORIJSKE ANALIZE ZA OTKRIVANJE HIPERLIPOPROTEINEMIJA

  • Krv za analizu uzima se našte, posle najmanje 12-14 sati potpunog gladovanja
  • Poželjno je da se u periodu od 2-3 nedelje pre analize, telesna masa značajnije ne menja i da ispitivana osoba bude na uobičajenoj ishrani (u pogledu količine i vrste unete hrane)
  • Pregled ne treba vršiti u toku nekog drugog prolaznog oboljenja (želudačno crevni poremećaji, grip, povišena temperatura) i stresa ili bilo kakvih promena u životnom ritmu.
  • Za postavljanje dijagnoze lipidskih poremećaja neophodno je preglede ponoviti bar još jednom u razmaku od 5-7 dana. (Pravilo važi za prvi pregled, a ne odnosi se na kontrolne preglede osobe sa već postavljenom dijagnozom).
  • Gornja granica poželjnih vrednosti ukupnog holesterola iznosi 5,2 mmol/l, a granične vrednosti se kreću izmedju 5,2-6,2 mmol/l. Kod osoba ispod 20 godina života,poželjni nivo holesterola je 4,8 mmol/l.
  • Poželjne vrednosti LDL-holesterola su 3,4 mmol/l,a kao granične vrednosti uzimaju se 3,4-4,1 mmol/l.
  • Nivo ukupnog holesterola iznad 6,2 mmol/l i LDL-holesterola iznad 4,10 mmol/l smatraju se visokorizičnim.
  • Kada su bolesnici koronarnom bolešću, poželjne vrednosti za ukupni holesterol su od 4,5-5,0 mmol/l, a vrednosti LDL-holesterola 2,6 mmol/l.

ULOGA ISHRANE U PREVENCIJI I LEČENJU HIPERLIPIDEMIJA

Dijeta ili terapija modifikacijom ishrane je neophodna u svim oblicima hiperlipidemija. Kod hipertrigliceridemije dijetetska ishrana je često zapravo jedina potrebna mera lečenja. Adekvatna dobro balansirana ishrana u slučaju povećanja holesterola može dovesti do značajnog smanjenja njegovog nivoa.

Stručna javnost ukazuje na četiri faktora ishrane koji imaju nepovoljne efekte na metabolizam lipida i lipoproteina: povećan ukupan unos masti, povećan unos zasićenih masti, povećan unos holesterola i preveliki energetski (kalorijski) unos što dovodi do gojaznosti.
Sama redukcija učešća masti u ishrani na 30% dnevnog energetskog unosa dovodi do snižavanja nivoa holesterola za 0.50 mmol/l. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukupni unos masti ne bude veći od 30% dnevne potrebne energije. Skoro ½ od potrebne količine masti treba da potiče od mononezasićenih masnih kiselina a ostatak od zasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ako se izostavi samo jedno jaje dnevno dolazi do pada holesterola za 0.2mmo/l. Umereno gojazne osobe posle dijeteskog režima ako dostignu normalnu telesnu masu prati pad nivoa holesterola za 0.80mmo/l.

Osnovni dijetni plan u ishrani bolesnika sa hiperlipidemijama je ograničenje ukupnog unosa masti, smanjivanje unosa zasićenih i trans-masnih kiselina, a povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina cis-konfiguracije. Masti treba da čine najviše do 30%, ukupnog energetskog unosa. Belančevine čine 15-20% , ugljeni hidrati 50-60% energetskog unosa.

TRANS MASNE KISELINE

Trans masne kiseline (TMK) su nezasićene masne kiseline koje imaju najmanje jednu dvogubu vezu u trans konfiguraciji. Najčešće se dobijaju industrijskim putem, delimičnom hidrogenizacijom biljnih ili ribljih ulja. Na taj način ulja dobijaju čvrstu strukturu i postaju pogodna za upotrebu u pekarskoj i konditorskoj industriji. Prirodne TMK postoje samo u mesu, mleku i mlečnim proizvodima preživara, pre svega krava i ovaca, ali procenat trans masti u ovim proizvodima iznosi 3-6% od ukupnih masti. Za razliku od industrijskih TMK, za koje je nedvosmisleno pokazano da su veoma štetne po zdravlje, podaci o štetnosti ili eventualno blagotvornom efektu prirodnih trans masti na organizam čoveka su oprečni.

Dijetarni unos TMK vodi povećanju koncentracije štetnog LDL holesterola u krvi, smanjenju nivoa korisnog HDL – holesterola i povećanom riziku od oboljenja kardiovaskularnog sistema i infarkta miokarda. Naučne studije su pokazale da ako se samo 2% kalorija koje dnevno unesemo putem šećera zamene trans mastima, rizik od infarkta se povećava za 24%. Ukoliko 2% dnevnog unosa kalorija poreklom iz polinezasićenih masnih kiselina (npr. iz suncokretovog ulja ili masne morske ribe) zamenimo TMK, rizik od srčane smrti se povećava za čak 32%. Zbog toga je Svetska

Zdravstvena Organizacija 2004. godine donela preporuku da se dnevni unos trans masti ograniči na 1% unosa energije dnevno.
TMK se pre svega nalaze u industrijski prerađenoj hrani. Ima ih u margarinima, posebno u stonim margarinima koji se koriste za pripremu kolača. Hrana koja sadrži industrijske margarine, lisnata testa, napolitanke, razne vrste keksa, eurokrema i ostalih slatkiša je takođe potencijalni izvor TMK. Iz tog razloga naš Centar je uveo novu metodu za analizu sadržaja TMK u hrani, koja uključuje metilaciju masnih kiselina sa 1M KOH u metanolu. Na taj način se mogu detektovati sve TMK kojih ima >0.1% od ukupnih masnih kiselina u uzorku. Analiza sadržaja TMK u margarinima proizvedenim u Srbiji pokazala je veoma visok udeo TMK, posebno u stonim margarinima, čak i do 28%. Imajući u vidu negativan zdravstveni efekat TMK iz hrane, CENM će pokrenuti inicijativu za promenu zakona kojim bi se sadržaj trans masti u hrani ograničio na 1%.


Hrana sa dušom – Srbija

Izjava Dr Marije Glibetić

Dešavanja/Najave

Arhiva

Flag Counter

48??8?